MUVATORI I FUNJARE

Ima, evo, nekoliko godina kako smo pod udarom svetske ekonomske krize (citaj: SEKA).
Ima i nekoliko godina od kada smo dobili najbrojniju vladu u istoriji srpskog parlamentarizma.

I dalje je tesko svariti cinjenicu da je za vreme Miloseviceve diktature u drzavi bilo 2.000 administrativaca, da ih je sada, u vreme Tadiceve "demokratije" 20.000, a da drzava nije 10 puta efikasnija, naprotiv.

Posebno je tesko spoznati potrebu da usred sveopste nemastine i bede u kojoj 90% Srba zivi, mi imamo 27 lezilebovica, kojima prosecan gradjanin ni imena ne zna da pobroji.

Ipak, mnogo je teze pomiriti se sa cinjenicom da oni nas i dalje drze za notorne budale.

Sve normalne drzave su sa dolaskom SEKE nastojale da maksimalno skresu troskove, da ustede gde god mogu, da ocuvaju i budzete i standard. Samo se u zemlji Srbiji radilo drugacije: najpre su nas godinu dana ubedjivali da krize u Srbiji nema i da je nece biti,a onda su okrenuli curak i zaplakali kako kriza nece proci jos godinama. U medjuvremeno nista suvislo i sistematski nisu ucinili da se posledice krize umanje, da drzava ustedi, da se narodu olaksa...

Naprotiv. Megalomanski su zadrzavali ogromnu vladu od 26 ministаra (!) plus premijer. Tu su i kabineti i vozaci i tehnika i prostorije i sluzbena putovanja i sluzbeni telefoni, i sluzbeni ruckovi... i svasta nesto. To su - ogromne pare. Ogromne.

Friske studente prava u Politickoj ekonomiji uce da se u vremenima krize pravi takozvana "mala vlada". Jasno je: vlada sa samo najneophodnijim ministrima. Drzavni troskovi kresu se na sve strane.

E, to je Politicka ekonomija za normalne. Ne i za Srbiju. Ovde se po pravilu, u svim oblastima, presipa iz supljeg u prazno. Pa cak i kada se otpusta visak ogromne administracije, on se ne salje na ulicu, vec u drzavna i javna preduzeca. A i kako bi, kad su to sve necije sestre i braca, prijatelji, kumovi, bliza i dalja familija... Ko bi tu kome hteo da se zameri?

Nije da se o smanjenju vlade nije razmisljalo, reci ce neko. Istina: razmisljali su o tome cela dva puta po dva dana i na tome je ostalo. A ko je razmisljao, i to je mnogo!

I tako, mi tri godine imamo 27 lezilebovica, koji, ruku na srce, i ne znam sta ce nam, kad se Boris Svemoguci u sve razume. Kad, ne lezi vraze! Godinu pred redovne izbore, Boris Svemoguci je saopstio da ce se vlada smanjivati. Dobro, niko i nije ocekivao od one sline od premijera (da, da! mi imamo premijera!) da nesto (ista) kaze, pa je morao neko, a ko ce (ko je strucniji, lepsi, pametniji) nego Boka...

Elem, sad ce da smanjuju vladu. Svesni da ni jedno ministarstvo, prakticno, nije imalo nikakav ucinak za tri godine, sem nesto malo aferica i lovljenja u lazima, resili su, megalomanski kao i uvek, da jednim udarcem ubiju tri muve. Da "smanje" vladu i tako ispadnu divni u ocima naroda, da kazne one ministre koji su bili najgori od sve dece i da odrade sjajnu stvar za predizbornu kampanju.

Sta, predizborna kampanja nije pocela? Rekao Boris da nije? Pa naravno, gde bi nas Boris lagao!

PEDERBAL. TRECI PUT BOG (DACIC) POMAZE

Sasvim se slucajno pogodilo da sam poslednji put post u ovom blogu objavio pre godinu dana. I sasvim je slucajno to post koji se dotice tada najavljene, a potom otkazane, gej parade.

Daleko od toga da u ovoj razdrljenoj zemljici nije bilo drugih tema za postovanje u prethodnih godinu dana. Nemam jasnog objasnjenja zasto nisam pisao, kao sto jos manje imam jasnog objasnjenja zasto sam se odlucio za pisanje bas sada, i povodom nove Parade ponosa.

Mozda je razlog novo nametanja ogranicenja slobode vecine zarad nametanja sirenja slobode manjine. Mozda je razlog sto generalno ne volim masovna okupljanja i blokiranja grada bilo koje vrste. Mozda mi smeta uporna zamena teza koja se sprovodi kada je parada homoseksualaca u pitanju. Mozda nesto cetvrto. A mozda od svega po malo.

Uglavnom, moj se stav o Paradi ponosa ne razlikuje od onog koji sam vec opisao, pa bih se sada radije pozabavio efektima iste.

Da li neko zaista veruje da ce se stav vecine o LGBT populaciji promeniti posle Parade ponosa? Posle dve, pet, deset, stotinu parada ponosa?

Takve manifestacije su po pravilu kontraproduktivne, i dugorocno stvaraju revolt, otpor i netrpeljivost prema ucesnicima. I to se ne odnosi samo na Paradu ponosa, vec na sva slicna okupljanja, bilo koje vrste i povoda.

U ovom konkretnom slucaju postoji kratkorocna korist, jer se zbog delanja nekoliko desetina plitkoumnih siledzija i ekstremnodesnicarskih mediokriteta, u zastitu i podrsku Parade ponosa stavila poveca grupa normalnih, obicnih ljudi, kojima je dosta nasilja, mrkih pogleda, prebijanja, siledzijstva...

Ali, sustina je u necem drugom. Nikakvo paradiranje ne moze sustinski da popravi polozaj manjinske grupe. Ono dugorocno samo izaziva revolt i otpor, i nicime ne utice na menjanje svesti vecinske populacije kojoj je namenjeno. Ne zaboravimo da po svim anketama koje su ranije sprovodjene, vecina ljudi prihvata postojanje homoseksualaca, ali ne i njihovo (ili bilo cije) paradiranje. Sto je najgore po organizatore skupa, njih ne podrzavaju ni sve LGBT organizacije!

Bilo bi zanimljivo da je napravljena kakva anketa pre Parade, pa da se onda napravi ista takva anketa posle - cini mi se da se to ne desava, jer je svima jasno kakav bi bio rezultat.

Sta je cilj Parade ponosa? Da pokaze da LGBT osobe postoje? Pa, to znamo i bez parade. Da mogu "slobodno da setaju"? Hm, sada ce odsetati uz gomilu Dacicevih policajaca, a sta ce biti sutra, kad policije ne bude bilo? Da imaju pravo na normalan zivot bez obzira na razlicitost? E, to je pravo pitanje. Na tome treba raditi, ali to nikakva parada ne moze da obezbedi.

U ovoj je zemlji mnogo sto sta nakaradno, pa tako i zastita prava manjinskih grupa. Prava Roma se stite tako sto se dopusta prosjacenje, blagonaklono gleda na muzicare po vozilima gradskog saobracaja, sto policija zmuri na njihova neregistrovana, neispravna i cesto ukradena vozila, sto se digne golema dreka kada se neko divlje naselje iseli zarad dobrobiti celog grada...
Slicno je sa LGBT populacijom. Umesto da se radi kakva pozitivna kampanja, organizuju se procesije koje samo predstavljaju prst u oko ogromnoj vecini ljudi koja ne razume ili ne moze da proguta neke stvari. Neko ce bolje razumeti gej ljude ako ih vidi nakaradno obucene, nafrakane, sa sarenim zastavama? Sumnjam.
I dovoljno je da zapiste Natase Kandic i Sonje Biserko, da drzavni organi ovde stanu u stav mirno, umesto da stvar resavaju sistemski.
Nisu to jedini primeri. Uostalom, sta je do sada ucinjeno na suzbijanju nasilnistva, osim sto aktuelni vladajuci politicari samo trteljaju o tome kako ce se nasilnistvu stati na put?

Ova prica ce ovako otici predaleko od teme, iako nisam siguran da sve to nije zajedno jedna tema, jedan golemi problem koji se nikako ne resava, jer nema ni ideje, ni ambicije, ni znanja, ni spremnosti da se to resi. Zabavljeni apanjem provizija za prodaju drustvenih firmi i namestanje tendera, nasi politicari ne ulaze u sustinu problema, zadovoljavajuci se marketinsko-propagandnim trikovima prema poslovicno glupom, lakovernom i neobrazovanom narodu.

Pederbalom ce biti zadovoljene neke LGBT organizacije koje su dobile novce da sve to organizuju i tako opravdaju svoje postojanje. Pederbalom ce biti zadovoljne Kandicke i Biserke, koje uzimaju novce da bi prigovarale i optuzivale u kontinuitetu i tako pripremale teren za ozbiljnije optuzbe daleko jacih igraca. Pederbalom ce biti zadovoljni nasi krhki politicarcici, koji ce pred gazdama iz EU uspeti da se pohvale kako smo dostigli evropske standarde

Vidi li iko u svemu ovome neki pravi, realni, opipljivi efekat Parade ponosa?

SIFRA: PEDERBAL

Strepim od nedelje. I famozne gej-parade.

Nagomilace se u Beogradu jedni (gejevi), drugi (antigejevi), treci (ni krivi ni duzni anti-antigejevi u plavim uniformama), i ako vec raspaljene strasti ne budu mogle da se drze po kontrolom, bice opasnog dzumbusa sa mnogo slomljenih kostiju (i daj Boze da samo kosti stradaju, one zarastaju).

Ne razumem, priznajem, potrebu da (ogromno manjinska) seksualna sklonost istopolnom izadje iz spavace sobe i demonstrira ulicom nakaradno nafrakana trazeci da je (ogromno vecinska) tradicionalna sklonost ka suprotnom polu tretira drugacije.

Fakat, nekako su mi stvari iz domena seksa oduvek bile vezane za intimu doma, pa sta ko voli: od suprotnog pola do kucnih ljubimaca. Mozda ja gresim sto nepokolebljivo volim zene i mozda ne znam sta propustam suzavanjem svog seksualnog izbora samo na njih, ama - od tog izbora me niko ne moze odgovoriti.

Zbog toga sam svestan da ni gejeve (lezbejke, transseksualce i druge), ljubitelje seksualnih odnosa sa zivotinjama (zoofile), nekrofile, pedofile... sve one koji u krevetu izlaze iz okvira musko-zensko iste vrste i statusa zivotnih funkcija - nista ne moze da odvoji od nacina za postizanje seksualnog zadovoljstva.

Da li je biti homoseksualac - poremecaj, psihicka bolest ili nesto trece, ne bih ovde analizirao. Svakako da nije isto kao biti zoofil, nekrofil ili pedofil, jer, za razliku od ova tri slucaja, pociva na dobrovoljnosti i slobodnom izboru (sto zivotinje, mrtvaci ili deca nemaju). Neka to ostane na nivou prava homoseksualne populacije da zivi na nacin na koji je odabrala.

Ali, izmedju borbe za to da ne budu diskriminisani zbog seksualnog opredeljenja i masovnog nafrakanog vilenjenja ulicama pod sarenim zastavama itekako ima razlike.

Sasvim sam siguran da bih i ja debelo nadrljao kada bih javno i uporno manifestovao svoju sklonost ka zenama, iako ta sklonost ni u cijoj glavi nije prohibitovana. Prosto, nastupao bih protiv dobrog ukusa i prirodnog prava (drugih) ljudi i gradjana da normalno i neuznemiravano zive, ako bih, recimo, zabalavljen u par "petica", nosio (sa Ustavom zagarantovanim pravom!) transparent: "Volim picku!".

Ako bih to isto ustavom zagarantovano pravo na seksualno opredeljenje manifestoivao na poslu, recimo, tako sto bih zavatavao koleginice za donji deo ledja i predlagao im da se osamimo i zajedno znojimo - bio bih otpusten, iako bi to bila manifestacija sasvim "prirodnog" i legitimnog odnosa musko-zensko.

Verovatno bih naisao na prezir ili bar odbijanje okoline, ako bih se skaradno oblacio, nakaradno pricao, ako bi mi smrdelo iz usta ili sta deseto - uprkos cinjenici da bih se deklarisao i manifestovao kao heteroseksualac. Bio bih predmet (najmanje!) podsmeha cak i kad bih, kao savrseno normalni heteroseksualac, prosetao izrazito ruznu, glupu ili debelu zenu.

Ali, dok god svoju sklonost ka zenama drzim u okvirima intime doma, ja sam cenjen samo i iskljucivo kao pametan covek, dobar radnik, vrsan strucnjak... Iako se mozda nekome ne svidja kako se oblacim, cesljam, pricam... Bicu meta traceva, zavisti, podmetanja... kao i svi drugi, ali ce razlog za to biti moj profesionalni ili licni uspeh, a nikako perverzne i pohotne cinidbe (sem ako se istima ne hvalim na sva usta, pa izazovem zavist).

Poenta jeste u tome da ljude ne treba ceniti po seksualnom opredeljenju vec po nacinu zivota, ljudskosti, kvalitetu rada... Ali, ako se jedan deo populacije svojim postupcima SAM izdvaja od vecine (koju sami zovu "strejt") i onda vulgarno manifestuje svoju (vecinski) neprihvacenu sklonost sa zahtevom da bude prihvacena - nece dobiti nista vise od pretnje batinama i mozda jos viseg zida i netrpeljivosti.

Ovo sustinski vazi za svaku manjinsku grupu - nacionalnu, versku, seksualnu - jer ni jedna manjinska grupa NE MOZE da ima vise prava od vecine ili da realizacijom svojih prava ugrozava prava vecine. Ono sta manjinske grupe, koje god, moraju da imaju je samo ISTI nivo prava u svim oblastima kao vecina. A to se, izmedju ostalog, najbolje postize neizdvajanjem od vecine i neiritiranjem vecine.

NE TREBA NAM SEKS

“Ne treba mi seks, moja vlada me j… svaki dan” – nosio je ispisano na majici kamerman TV RTL, tokom snimanja sednice vlade novog hrvatskog premijera, Jadranke Kosor. I zbog tog izjasnjavanja izgubio je posao.

Oficijalni Zagreb je digao dreku kao da je neko – ne daj Boze – ubacio poveci klip u brze tockove sigurnog hrvatskog puta u Europu.

Jer, kako bi iko mogao da pomisli da jedna moderna, proevropska vlada, vidi sebe gore, a narod dole, uz obavezno podignute noge na ramena? A, ne. Ako vec treba da makar i retoricki dodje do kakve snosajne interakcije narod – vlada, zna se ko je tu „pasivac” u skladu sa demokratskim uzusima, pa bi valjalo da ministri nose majice sa natpisom „Ne treba mi seks, moj narod me j... svaki dan”.

E, da se sad pozabavimo hipotetickom situacijom – sta bi bilo da se to bogohulno tkaninsko prozivanje vlade u, za demokratiju nezamislivoj, akciji - dogodilo u Srbiji?

U Srbiji, u kojoj Cvetkovicev kabinet, pomognut vecinskim brojem robotskih poslanickih kartica i tastera „za”, ima toliko politicke drskosti da progura jedan neustavan i s osnovnim demokratskim nacelima nespojiv zakon, Zakon o politickim strankama, kojim se direktno suspenduje ustavno nacelo o slobodi politickog organizovanja...

U Srbiji, u kojoj ta ista masinerija, uprkos – doduse slabasnom, ali ipak – otporu i u sopstvenim redovima, svim silama gura Zakon o informisanju, kako bi zaokruzila zakonski okvir za nedodirljivost i nesmenjivost klanovske vlasti...

E, u toj i takvoj Srbiji – vlada ocigledno veruje, i po svoj prilici ima i osnov za to verovanje, da ovdasnji narod ne samo da voli da je dole, sa nogama na mocnim i nadasve zastitnickim ramenima (treba li uopste naglasiti - „svoje”?) Vlade, vec i da poprilicno uziva u bolu koji mu se tom prilikom nanosi.

Jer, da nije tako, odavno bi narod uputio ovakvu „svoju” Vladu da klekne, uradi mu ono sto se zove predigrom, i ode, zahvalna sto je uopste dobila i tu i toliku priliku da ispuni ocekivanja svog naroda.

OBAMA vs. MEKKEJN

Jos svega nekoliko dana deli nas od 4. novembra i predsednickih izbora u Sjedinjenim Americkim Drzavama, verovatno jedinog glasanja nad cijim rezultatima podjednako strepe oni koji glasaju i ostatak sveta, bez birackog prava.

Barak Obama ili Dzon Mekkejn? Demokrata, crnac, koji najavljuje toliko drugaciju Ameriku drugaciju i od one koju je vodio Bil Klinton, ili republikanac, koji poslednjih dana uporno bezi od politike svog stranackog kolege i aktuelnog predsednika Dzordza Busa Mladjeg?

Ankete vele - Obama. Od najranijih, do ovih sada, u finisu trke. Obama uporno "bezi" Mekkejnu za bar nekoliko procentnih poena u samim SAD. U anketama u ostalim drzavama, Obama je takodje u ogromnoj prednosti, osim - gle cuda - u Izraelu i Poljskoj!

Analiticari vele - Obama. Vide u njemu nadu za politicki, ekonomski, moralno posrnulu Ameriku. Sjedinjene Drzave ne chopaju jedino na vojnom polju, a bas tu Obama najavljuje zaokret i spustanje topuza.

Optimisti misle da ce se pod Obamom sve promeniti i Amerika postati ono sta bi ceo svet voleo da bude. Pesimisti su uvereni da se nista nece promeniti osim boje koze sefa drzave, a to je za unutrasnju upotrebu. Realniji misle da ce Obama zaista stati na loptu, ali da nece biti hirurskih rezova.

Optimisti su sigurni da Mekkejn nema sanse. Pesimisti se plase da se Amerika pretvorila u nezainteresovanu, zaglupljenu, Parskinsonovom ili Alchajmerovom bolescu obuzetu damu, nesposobnu da procita interes buducnosti, namernu da "cuva tradiciju". Realni zbore da su elektorski glasovi rulet.

Ko ce, zaista, pobediti?

Ako postoje male sanse da se Amerika prizove sebi, da od generatora globalnih kriza, nestabilnosti, pa i opasnosti za celu planetu, postane istinski partner ostatku sveta, sagovornik bez korbaca i ucena, onda glasam za Obamu.

On nije sansa samo za "crnu Ameriku", koja postaje preovladjujuca. On nije sansa samo za ponizenu i obespravljenu Ameriku, koja je ogromno vecinska. On je sansa i za Ameriku i za svet.

Sta Srbija gubi ili dobija u zavisnosti od toga ko pobedi u SAD? MekKejn se jasno izjasnio da je protiv Srba, a zna se da je primio i ogromne donacije Albanaca u Americi. Obama planira da na velika vrata u politiku vrati (takodje siptarskoh placenika) Ricarda Holbruka i Madlen Olbrajt. Znaci, poprilicno je sve isto, narocito ako se ima u vidu da se americka spoljna politika generalno ne menja bez obzira bio predsednik demokrata ili republikanac.

Ali, ono gde Srbija moze profitirati pobedom Obame je - promena same Amerike. MekKejn je neubedljiv u svom distanciranju od Busa Juniora, a Obama je cvrst u nameri da Sjedinjene Drzave izgledaju drugacije. U sklopu te globalne promene, pre svega usmerene na "domaci teren", od pozitivnih refleksija ne moze biti "postedjena" ni Srbija.

Plasim se samo da je u Americi, na kljucnim mestima koja odlucuju iz senke i usmeravaju javno mnenje - suvise onih mocnih, kojima Obama ne odgovara, jer svoje bogatstvo uvecavaju upravo zahvaljujuci egocentricnoj i po svet destruktivnoj politici koju Bela Kuca preko Stejt dipartmenta vodi vec decenijama.

ARKAN RIDES AGAIN

Jos mi nekako odzvanja onaj postizborni urlik nesrecnog Borisa Tadica - da, parafraziram, nece dozvoliti da snage od pre 5. oktobra vrate Srbiju unazad.
Lupi Boka, kako samo on ume, neki se i zabrinuse, pocese telefonski pozivi "misli li to Tadic vojsku da izvodi", i slicno...

A onda Boka, dosledan, moralan, muskarcina prava, pljunu i na onoga koga je nezasluzeno nasledio na mestu sefa Demokratske stranke, i na sve nas, koji smo godinama disali suzavac i trpeli pendreke, nadajuci se da cemo "crvenima" i njihovim satrapima zauvek videti ledja, ili bar - da ih vise nikada necemo videti na vlasti.

Zavali nam Boka, i misli - glupava je ta nedavno razbudjena demokratska Srbija.
Ne pase Boki Kostunica, ne pase mu Velja Ilic, ne pase mu cak ni Ceda... Niko od onih sa kojima je DS izvela 5. oktobar.

Odjedanput, zasvidjase mu se socijalisti. Blisko "zuto" sa "crvenim" i u spektru boja, a i ideoloski. A uz "crvene" i nekakav Palma, mada je bolje da mu je nadimak "bukva", jer je palma vitko drvo...

Demokratija? Postovanje izborne volje? Boljitak Srbije? Cvrc Milojka, sto bi rekao jedan, kog smo poredili sa Sadamom...

Slicni su, veli Tadic, demokrate i socijalisti. Imaju slican program, bliski su. Pa sto smo se onda bunili po trgovima, sto smo Slobu smenjivali, kad smo dobili "slicno"?

Mozda bih i razumeo tu "koaliciju", taj protivprirodni blud, da su se socijalisti izmenili. Ali, nisu.

Socijalisti i Ivica Dacic nikada, ni jednom recju, nisu pokazali da su raskrstili sa prosloscu, da vise nisu ona stranka koja nas je uvela u nacionalnu i drzavnu kataklizmu. SPS se ne odrice Milosevica, njegovog "lika i dela". Ni Mire Markovic. Sta vise, redovno ih brane.
Ne odricu se ni onoga sta su radili od 1990. do 2000. godine. Naprotiv, tvrde kako su ponosni i kako su sacuvali drzavu.

Ko je onda lud? Boris ubogi Tadic, ili mi?

A prica sa tzv. Jedinstvenom Srbijom, i njenim liderom Draganom Markovicem Palmom, je posebna. Pa taj covek je bio jedan od najblizih Arkanovih saradnika! Ni on se nije odrekao Arkana! I dalje se koristi njegovim metodama - bar kako veli narod u Jagodini kojom gospodari.

Ko je onda lud? Boris ubogi Tadic, ili mi?

Odgovor je jasan: i jedni i drugi su se rascepili nad potocicem da se operu, a Tadic ih svojerucno zapira. I nama servira idiotske price.

Pa gde nas to povede, Borise? Zasto nas vredjas?
Zar ti onda nije bilo svejedno, mogao si u koaliciju i sa Tomom Nikolicem, oni se bar ne foliraju da nisu primitivni i da su za Evropu.

Hocemo li zaista, uskoro, opet na trgove, sa pistaljkama i serpama, samo sa nesto izmenjenim uzvicima: "bando zuta", umesto "bando crvena"?

KUKU NAMA - DO BORISA MILOGA

Rezultati izbora u Srbiji iznenadili su sve, pa cak i one koji su, naizgled, veoma ubedljivo pobedili.
Kazem "naizgled", jer je neizvesno da li ce ubedljiv rezultat koalicije minornih politickih stranaka i Demokratske stranke biti dovoljan za formiranje vlade, ili tek samo "Pirova pobeda".

Prvo, zabluda je da je “proevropska Srbija” odnela pobedu, jer kad se saberu glasovi onih koji su u kampanji zagovarali, u najmanju ruku evroskepticni stav, ispada da njih ima (nekoliko, ali ipak) vise.
Drugo, u ovom trenutku se kao "prirodni saveznik" demokratama pojavljuje jedino DS-otpadak, Liberalno-demokratska partija. A to znaci, kada se saberu poslanicka mesta mogucih koalicionih partnera, dobija se samo 115 poslanika, dakle, 11 manje nego sto je potrebno za formiranje stabilne vlade. Cak i uz poslanike manjinskih strana - opet nedostaju bar cetiri mandata.

Sta onda DS moze da uradi?
Koalicija sa Svpskom vadikalnom stvankom za sada izgleda nemoguce - zbog dijametralno suprotnih stavova o Evropi, ali i zbog onog "kriminala i korupcije", cijim je rasciscavanjem Tomislav Nikolic mahao kao obecanjem za kad pobedi.
Bljutavost odnosa u preminuloj vladi poslednjih nekoliko meseci (a rekao bih i cele poslednje godine tog protivprirodnog bluda) nagovestava i da savez sa DSS, makar bio najlogicniji, nije i izvestan. Uostalom, cini se da je Vojislav Kostunica spremniji cak i da izlazi na izbore dok zuto ne izbledi, nego da se sada "uvladjuje" sa "Koalicijom Canak - DS - ...".
Zato je s zute strane "najmirisniji" novi, mada jos veci protivprirodni blud... ma kakvi, to je pre nekrofilija... u savezu DS sa dosad omrazenim socijalistima. Tako ce prvoborci sa trgova i ulica, udisaci suzavca i primaoci pendreka (a boga mi i metaka) imati prilike za interakciju sa "Malim Slobom" (da vas podstim, to je bio "nickname" Ivice Dacica u vreme kad je bio portparol SPS-a).

A koliko je sve to (ne)realno?

Socijalisti, osokoljeni povecanjem podrske u birackom telu, tesko da ce prihvatiti otvoreni savez sa onima koji su ih skinuli sa vlasti, Hagu izrucili milog im vodju (kog se nikako ne odricu, a Boga mi, i ne stide) i ukinuli im sve privilegije moci. Ali, ne treba zanemariti opciju da starim politickim kalkulantima bude isplativije da “iz senke” podrze manjinsku vladu DS (+pratnja) – LDP (zlurad li sam, sta li je, ali stalno gresim u kucanju, tipkam “LSD”), nego da ulaze u otvorenu koaliciju sa drugom po redu strankom za formiranje vlade – SRS, i njenim mogucim partnerom (bar po Nikolicevim zeljama), DSS.

Zaista, ova druga kombinacija (SRS, DSS, NS, SPS, JS, PUPS) dala bi stabilnu vladu, sa podrskom 128 poslanika i sto je jos vaznije, sa prilicno slicnim politickim pogledima na vecinu krucijalnih pitanja. Nje se, siguran sam, takodje ne treba bojati, jer je svaka vlada izabrana demokratskim putem, i formirana u skladu sa demokratskim pravilima - demokratska. I pride, nisam siguran da bi i takva vlada "izbrisala" evropsku opciju... Naprotiv. Svesni su toga i u naizgled pobednickoj DS i ekipi, i zato reaguju pomalo nervozno.

Meni je tu pokazatelj Tadiceva recenica odmah posle izbora, u kojoj porucuje, parafraziram, da nece dozvoliti da nas stranke, koje su dobile manje na izborima, formiranjem koalicije povuku u proslost.

Ume Boris da lupi pa da ostane ziv, ali, sumnjam da je ovime zeleo da nagovesti kako bi bio spreman da, ukoliko se udruze SRS, DSS i SPS (sa sve koalicionim partnerima) da provocira gradjanske nemire ili kakav drzavni udar, sto je neke zabrinulo. Ne, mislim da on, jednostavno, prilicno "priziva" manjinsku podrsku SePSe (a secate se ovoga, ljudi sa trgova?) i sam je sebe ubedio u to da Dacic shvata da mu je savez sa DS "pasos" za demokratski imidz SPS, da sebi (Tadic) moze da priusti strogu samodovoljnu poruku pre svega sopstvenim biracima u trenucima veselja.

Socijalistima, dakako, tako nesto odgovara, sto da ne: i prethodni put kad su dali podrsku manjinskoj vladi bili su samo na dobitku, i ojacali stranku i poziciju u politickom zivotu Srbije. Ali, to ne znaci - na primer - da socijalisti (i koalicija) iz iste perspektive ne bi mogli da podrze manjinsku vladu SRS - DSS - NS. Sa Kostunicom imaju lepo iskustvo od proslog puta.

Ono sta me buni je sledece: ako je Tadic spreman za komplot sa socijalistima, zasto onda ne napravi tzv. Veliku koaliciju sa nekadasnjim manjinskim partnerima socijalista, Vadikalima? Potpuno bi isto breme preuzeo na sebe (ili zaista misli da bi mu neko od glasaca DS oprostio savez – makar i tajni – sa SPS, a ne bi sa SRS?), samo bi Srbija dobila stabilniju vladu.

Uostalom, sta stoji na putu da se sada ucini ono sto se cinilo logicnim jos u vreme samoproklamovane nezavisnosti kosmetskih Siptara – da se formira koncentraciona vlada, ili vlada nacionalnog jedinstva? Mozda tu ideju sprecava strah da bi narod mogao da shvati da je to bilo najkonjukturnije resenje jos u februaru, i da smo dzabe “glasovali”?

Svejedno, savez sa SPS, makar i kao podrska socijalista manjinskoj vladi, lako bi mogao da okruni sada suverenu poziciju DS, narocito ako posle nekog buduceg, skorog gafa Evrope (zasto li sam siguran da je to sasvim izvesno?) Srbija bude morala opet na biralista.