петак, 07. август 2009.

NE TREBA NAM SEKS

“Ne treba mi seks, moja vlada me j… svaki dan” – nosio je ispisano na majici kamerman TV RTL, tokom snimanja sednice vlade novog hrvatskog premijera, Jadranke Kosor. I zbog tog izjasnjavanja izgubio je posao.

Oficijalni Zagreb je digao dreku kao da je neko – ne daj Boze – ubacio poveci klip u brze tockove sigurnog hrvatskog puta u Europu.

Jer, kako bi iko mogao da pomisli da jedna moderna, proevropska vlada, vidi sebe gore, a narod dole, uz obavezno podignute noge na ramena? A, ne. Ako vec treba da makar i retoricki dodje do kakve snosajne interakcije narod – vlada, zna se ko je tu „pasivac” u skladu sa demokratskim uzusima, pa bi valjalo da ministri nose majice sa natpisom „Ne treba mi seks, moj narod me j... svaki dan”.

E, da se sad pozabavimo hipotetickom situacijom – sta bi bilo da se to bogohulno tkaninsko prozivanje vlade u, za demokratiju nezamislivoj, akciji - dogodilo u Srbiji?

U Srbiji, u kojoj Cvetkovicev kabinet, pomognut vecinskim brojem robotskih poslanickih kartica i tastera „za”, ima toliko politicke drskosti da progura jedan neustavan i s osnovnim demokratskim nacelima nespojiv zakon, Zakon o politickim strankama, kojim se direktno suspenduje ustavno nacelo o slobodi politickog organizovanja...

U Srbiji, u kojoj ta ista masinerija, uprkos – doduse slabasnom, ali ipak – otporu i u sopstvenim redovima, svim silama gura Zakon o informisanju, kako bi zaokruzila zakonski okvir za nedodirljivost i nesmenjivost klanovske vlasti...

E, u toj i takvoj Srbiji – vlada ocigledno veruje, i po svoj prilici ima i osnov za to verovanje, da ovdasnji narod ne samo da voli da je dole, sa nogama na mocnim i nadasve zastitnickim ramenima (treba li uopste naglasiti - „svoje”?) Vlade, vec i da poprilicno uziva u bolu koji mu se tom prilikom nanosi.

Jer, da nije tako, odavno bi narod uputio ovakvu „svoju” Vladu da klekne, uradi mu ono sto se zove predigrom, i ode, zahvalna sto je uopste dobila i tu i toliku priliku da ispuni ocekivanja svog naroda.