OH, EVROPO, ŽELIŠ LI NAS? (I želimo li mi tebe?)

Iako je i detetu jasno da je Srbija svetlosnim godinama daleko od Evropske unije, naši političari uporno "teše" narod kako novih uslova za prijem Srbije u EU nema i kako pregovori samo što nisu počeli.

Naravno, dovoljno je pogledati izjave zvaničnika EU, da čoveku bude sasvim jasno kako stvari stoje, i da su "obećanja" Tadića i njegove ekipe - intelektualnog, moralnog i realnog ranga onih Dinkićevih obećanja o 1.000 evra po glavi od akcija.

Pitanje ulaska u Evropsku uniju, naravno, kudikamo je komplikovanije od prostog ispunjavanja uslova. Da je presudan faktor politička volja "nadnacionalnog bića" u Briselu, dokazuju prijemi Grčke, Portugalije, Rumunije i Bugarske.

Da je mahanje Evropom samo za domaću upotrebu, tek politikanstvo "neintelektualnog bića" u Nemanjinoj, dokazuju uporno i postupci i izjave ničimizazvane vlade u Beogradu, koji ih prate.

Koliko bolna je istina? Kada će neko smoći snage da pita jednostavno, a svima jasno: "Da li Evropska unija ZAISTA ŽELI Srbiju"? I kada će neko smoći snage da postavi ključno pitanje: "ŽELI LI Srbija Evropsku uniju pod ovim uslovima"?

Evropska unija se u praksi definisala prema Srbiji: Srbija će MOŽDA ući u EU, AKO se odrekne dela svoje suverene teritorije i ispuni druge uslove, na čiji spisak nije stavljena tačka. I nema osnovane verovatnoće da će tačka uskoro biti stavljena.

Kada će se Srbija definisati prema Evropskoj uniji, a da to nisu predizborna ispipavanja tipa onog nedavnog, koje je u jednom intervjuu učinio Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima?

Da li je dovoljan znak opštenarodne "volje za Evropom" jednostavno glasanje za stranke "proevropskog bloka" na izborima? Rekao bih - nije.

• Najpre, prednosti i mane ulaska u EU nisu NIKADA temeljno i jasno objašnjene. Informacije o tome daju se retko, selektivno i po pravilu samo afirmativno. Pitanje Evrope se usto najčešće koristi samo da bi se nagrdili i denuncirali politički protivnici.

• Potom, za većinu Srbalja je do skoro ključni proevropski argument bilo, u stvari besmisleno, ukidanje viza. Naši tanki novčanici neće moći još dugo da podržavaju zadovoljstvo konačnog izlaska iz kaveza. Ne treba zanemariti ni činjenicu da od "belog šengena" Evropa nema štetu, a ima golemu korist: ilegalce će nam lako vratiti uz pretnju da će nam ukinuti bezvizni režim, a od ovih legalnih posetilaca Evropa ima samo finansijsku korist.

• Nadalje, "evropski put" je samo jedan deo političkog programa, i ne treba zanemariti verovatnoću da je kod izbora za kog glasati, u običnog birača prevladao neki drugi argument.

• Konačno, i verovatno najvažnije: od 27 zemalja članica EU, njih 22 su priznale nezavisno Kosovo. Zaista apsurd. Mi bi da uđemo u partnerstvo sa asocijacijom država koje su u velikom procentu direktno poništile naš suverenitet i teritorijalni integritet. Mi smo partneri, ali nas partneri cepkaju, uslovljavaju, ponižavaju? Nema tu partnerstva. Nema očigledno ni iskrene želje da do partnerstva i dođe.

E, sad. Šta bi barem sa strane Srbije moglo biti rešenje?

Referendum o tome da li većina stanovništva uopšte želi Srbiju u EU.
Preduslov za to je jasno definisanje uslova, šta se od Srbije zauzvrat traži, i, ako je cena - nezavisnost Kosova - to onda otvoreno treba reći. Od Evrope treba zatražiti jasan, konkretan i konačan spisak svih uslova, i veoma temeljno, dalekosežno i nezavisno proceniti da li je EU zaista interes Srbije, ili je "dara skuplja nego mera".
Referendum je vrlo legitimno i demokratsko sredstvo utvrđivanja volje stanovništva s pravom glasa. U slučaju kada se od jedne države očekuje da se odrekne dela svoje suverenosti u korist naddržavne organizacije, dakle, da suspenduje deo svog Ustava, čini se da je zahtev za referendumom vrlo razuman.