MALO RUKAH, MALENA (L)I SNAGA?

(Esej o Sjedinjenim Americkim Drzavama)

Kada je formirana Organizacija Ujedinjenih nacija, jedan od osnovnih ciljeva je bilo formalno i medjunarodno-pravno izjednacavanje malih i (vojno, ekonomski) slabih drzava, sa onima velikim i mocnima, kako bi sve drzave mogle da racunaju na nepovredivost granica, postovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ravnopravnosti.

U Povelji OUN, jedan od osnovnih motiva bio je da se prevazidju manjkavosti zbog kojih je, s izbijanjem Drugog svetskog rata, prestalo da postoji Drustvo naroda, preteca OUN.

Neko ce, s pravom, primetiti da su od pocetka neke drzave stavljene u povlascen polozaj (recimo, zemlje stalne clanice Saveta bezbednosti), i da su od samog formiranja OUN, prakticno, manifestovane slabosti i nespremnost nekih mocnih drzava da postuju princip da su sve drzave jednake, bez obzira na povrsinu, broj stanovnika, ekonomsku snagu...

Ipak, Povelja je garantovala jednakost, bar na papiru.

Onda su neki pozeleli da budu jednakiji od drugih.

Istina, ti “neki” imali su sve preduslove da postanu istinski, pozitivni, lider sveta, a pretvorili su se u zakonodavca, zandarma, tuzioca i sudiju u istom drzavnom odelu, koji je u svom samovlascu, bahatosti i drskosti otisao tako daleko da se ne razlikuje od teroriste – ciju je definiciju sam dao.

Pogadjate, mislim na Sjedinjene Americke Drzave.

Upotrebljavajuci vojnu, ekonomsku i politicku moc (bas tim redom), Vasington je posle Drugog svetskog rata uspeo da u svetu nacini jos jednu podelu: na drzave koje su se slizale sa SAD seneci mrvicama s njihovog stola, na drzave koje mrze SAD jer su na ovaj ili onaj nacin osetile “americku pravdu” i na drzave koje preplaseno cute u cosku nadajuci se da ih se “Ujka Sem” nece dosetiti.

Do toga je Amerika dosla upornom ignoracijom medjunarodnog pravnog poretka i Ujedinjenih nacija, sto je po nekad bilo toliko drsko da je izgledalo da medjunarodni pravni poredak postoji za sve druge osim SAD (i onih kojima oni blagonaklono i najcesce jednokratno “dozvole” to pravo), dok se Vasington pojavljivao kao “vrhovni zrec”.

Ako pogledamo neke moguce definicije “drzavnog terorizma” (napominjem da je i sama definicija terorizma sporna, pa je i definicija drzavnog terorizma pod znakom pitanja) -

“terrorism practiced by a government against its own people or in support of international terrorism”, ili “the calculated use of violence (or the threat of violence) against civilians in order to attain goals that are political or religious or ideological in nature; this is done through intimidation or coercion or instilling fear”, prepoznajemo li u tome delovanje SAD u nekim situacijama posle Drugog svetskog rata?

Ili, da se vratimo onoj najjednostavnijoj definiciji, po kojoj je “terorizam akt svakog nasilja protiv medjunarodnog pravnog poretka, neke drzave, naroda, nacionalne grupe ili njihovog dela, izveden koriscenjem oruzja ili sredstava za masovno unistenje, bez objave rata, krsenjem medjunarodnog krivicnog prava”? Pa da na to dodamo tezu da je, kad drzava primeni takav ili slican akt, to “drzavni terorizam”... Ja u tome vidim SAD, a vi?

Ono sto otvara kontroverze nije, medjutim, samo pitanje “drzavnog terorizma” i (ne)mogucnosti da najjaca drzava sveta bude kaznjena zbog toga, vec, i kao bolnije za odgovor, pitanje – kako drzava ili nacija, koja je ugrozena takvim aktom drzavnog terorizma moze da odgovori ako je (kao sto je najcesce slucaj) vojno, ekonomski i politicki daleko slabija od SAD? Naravno: terorizmom, makar i u njegovoj klasicnoj definiciji. To ne znaci da ja odobravam terorizam, vec samo da mu u najvecem broju slucajeva lociram uzrok i direktan povod (izuzimam teroristicke akcije fanatickih, religioznih ili slicnih grupa).

Istina, 11. septembar je nesto strasno, ali, ako uporedimo broj zrtava u “bliznakinjama” i broj stradalih civila u tadasnjoj SR Jugoslaviji tokom bombardovanja (bez dozvole Saveta bezbednosti, dakle, bez pravnog osnova!), nisu li ljudi izginuli u Njujorku, u stvari, “kolateralna steta” kazne za neko (ne)delo za koje je Americi, mimo UN, neko “presudio”, na isti nacin na koji Amerika presudjuje drugim drzavama?

Osim sto ocigledni elementi “nadrasnog” u stavu SAD prema ostatku sveta, u sta ogromna vecina Amerikanaca, mozda i nesvesno, veruje, mogu da ukazuju na ociglednu inspiraciju nacional-socijalizmom (sto me negde i ne cudi, s obzirom na ogroman broj nacistickih zlocinaca kojima je Amerika pruzila utociste posle Drugog svetskog rata, jer su joj bili potrebni), sasvim je sigurno da su na kreiranje sadasnjeg stava SAD prema ostatku sveta bitno uticale i sledece cinjenice:

1. Americka nacija nastala je doseljavanjem (u najvecem broju u prvom “talasu”) probisveta, avanturista, olosa, ljudi koji su bezali od zakona ili proslosti iz Evrope, kojima su se potom prikljucili ljudi (mahom) bez ekonomske ili politicke buducnosti u svojim zemljama.

2. Americka nacija nastala je izvrsenjem genocida nad starosedeocima severnoamerickog kontinenta (“indijancima”), ciji bedni ostaci i dan-danas zive odvojeni od drustva SAD u – rezervatima!

3. Americka nacija nastala je u dosad nezabelezenom rasistickom i genocidnom zlocinu nad crncima, dovedenim kao roblje, a rasizam i danas traje.

Ako znamo te postulate, onda su nam jasnije i sledece cinjenice:

1. SAD bez odluke medjunarodne organizacije postavlja i rusi vlade suverenih drzava, razara i cepa suverene drzave, imenujuci vlade (pa cak i cele drzave!) kao “sponzore terorizma”,

2, SAD vojno i ekonomski napada suverene drzave, “uterujuci” im svoja “pravila vladanja”, namecuci organizaciju i resenja i okrivljujuci ih za nemoguce stvari,

3. SAD se sa nipodastavanjem postavljaju prema vladama, narodima i teritoriji suverenih drzava, cim ocene da su oni/one dovoljno slabe da im se na adekvatan nacin suprotstave i ugroze im interese,

4. SAD kidnapuju ljude sirom sveta, zatvaraju ih bez optuzbe i sudjenja, ucenjuju i proganjaju i organizuju slicne ilegalne poduhvate,

5. SAD i dan danas sprovode rasizam i segregaciju prema pripadnicima odredjenih naroda i nacionalnih grupa koje su oznacili za vasingtonskom rezimu nemile po raznim osnovama,

6. SAD, kombinujuci vojna i ekonomska sredstva, vrsi uticaj na trzistu u svoju korist, a na direktnu stetu drugih drzava.

Otuda, ne treba da nas cudi sadasnja pozicija i “ugled” SAD u svetu niti moguce posledice. Veliki je broj zemalja, pa cak i onih koje su sada medju najvernijim saveznicima SAD, koje samo cekaju moguce americko posrtanje u nekoj oblasti (a sto ce se desiti po samom zakonu verovatnoce), da, s namerom da sebi obezbede korist, bez po muke zadaju udarac Americi, kome se ona i ne nada, niti mu se moze odupreti. Mnogo sitnih i nejakih Davida ipak moze da srusi Golijata.